Put od amfiteatra do evropskog tržišta.
Kako sam iz amfiteatra i slaganja limenki u marketu došao do proizvodnje koja uskoro izlazi na Evropsko tržište, za manje od 2 godine postojanja.
Završio sam Fakultet bezbednosti u Beogradu. To mi je valjda u genima zbog oca. Ne mogu da kažem da me ne zanima taj posao. Šta više, baš sam zagrizao u jednom momentu.
Trenutak pre nego što je počela istorija.
Slika iz marketa koji sam obilazio da bih punio robu u svojim studentskim danima. Par meseci pre početka brenda.
SAM SVOJ AUTORITET.
Ali, tištila me je jedna stvar. Nekome je to normalno. Samo moj ego i ambicija ne mogu to da svare, a to je - moram da imam nadređenog. Ne volim da je neko iznad mene, a smatram za sebe da mogu mnogo da donesem.
NASTALO IZ JEDNE FRUSTRACIJE
Kroz sva radna mesta koja sam prošao imao sam isto iskustvo. Dođem, dam sebe celog, dignem neke stvari na viši level, i onda dođe ta neka šef/šefica koji tu radi 10 godina i soli mi pamet ili me iskorišćava, i naravno obe noge u vis. Pa skuplja poene preko moje grbače.
Neće da može dragi moji.
Doduše, sa ovom firmom preko zadruge što sam radio neposredno pre početka brenda (ne bih da kažem koja je), sam imao skroz fino iskustvo. Baš su imali razumevanja za mene i moje studentske potrebe, neću da grešim dušu. Učio sam kao konj, uglavnom u kasnim satima kada dođem sa posla ili u vozu.
Radio sam pre toga i u jednoj firmi gde sam imao noćne smene. Učio sam uveče i produžavao ujutru na ispite bez sata sna.
Pa odspavam malo kad dođem kući i opet na posao. Mnogo nezdrava priča i hvala Bogu koji me je držao čitavim u tim periodima.
Naravno, sve su to bili periodi gde se štekala lova. To mi je iz kuće. Uvek se znalo kako da se uštedi, da se ima za crne dane, a da opet ljudi oko tebe ne primete.
Daleko od onih priča da nisam imao za leba i nisam slavio rođendan. Hoću da kažem, nisam nikad “hodao pocepan”, uvek sam znao da ekonomično odvojim za garderobu i izgledam full sređeno sa malo kinte.
KAKO JE PORODICA REAGOVALA?
Kao što rekoh, čim sam završio Faks i izašao iz statusa "studenta", ušao sam u status "vlasnika preduzeća".
Otišao u APR, otvorio firmu i na mu*a ušao u vatru. Sljuštili sve pare i Marko i ja u majice, pa šta Bog da. A Bog je bio uz nas od starta.
Užasno. Nisu spavali. Zamisli namučiš se da završiš fakultet i baciš sve to u vodu da bi napravio kao neki modni brend. Ovde imaš siguricu, a tamo možeš da propadneš za dan.
Tek kroz godinu i kusur dana su stekli sigurnost i počeli s mirom da spavaju i uživaju u mom poslu. Sada me podržavaju i hvalisaju na sva usta. Ponosni su. Meni je drago što sam probio taj porodični generacijski šablon da milioni, jahte i firme nisu mogući poštenim radom. To je sve što imam da kažem oko toga.
Dve godine koje su promenile sve.
Vi mi ne biste verovali da ovim snimcima dole nema ni 2 godine. Ovo se toliko brzo odvilo…
Od useljenja u kancelariju gde sam imao dušek na naduvavanje, do prvog kreveta koji sam dovezao iz stana gde sam živeo sa mamom i tatom.
Od prve sobe na Ledinama do beskompromisnog kvaliteta.
Za prvu kontrolu kvaliteta sam doveo par bliskih drugara koji me podržavaju od starta. Seli i čitavih par dana po ceo dan u sobici na Ledinama kod Marka proveravali majice i pakovali od nule.
Previše ambicije za tuđe okvire.
Aj da vam kažem stvar koja vas najviše zanima. Kako sam pokrenuo brend?
Nikakva specijalna priča. Imam jednog druga Marka. Stariji je od mene 6 godina. Porodičan čovek, sad već ima dete.
Upoznali smo se jednom prilikom kod zajedničkog druga. Tu smo skontali da su nam roditelji iz istog sela u Bosni, “mali je ovaj svet.”
I nismo mi bili nešto specijalno bliski. Povremeno se čuli. Gradio se taj odnos polako. Kroz par godina. Kad god sam sa nekim isforsirao odnos i odmah krenuo u velike stvari, a juče se upoznali, nije išlo na dobro. Ovaj odnos sa njim je bio specifičan. Spor. Temeljan.
Kako je teklo vreme, počeli smo da se upoznajemo i shvatamo da smo vrlo slični. Po pogledu ambicije, discipline. Našla se dva napaćena brata što se kaže, i videli da nema niko vredniji u daljem okruženju od nas dvojice. Teško je naći vrednog lika danas. Možda i vi sami mislite da ste vredni. Ali, da li ste spremni da svaki dan radite od jutra do sutra tokom cele godine. Bez dana odmora, bez zezanja, bez bleje, bez razbacivanja para. I tako u nedogled, bez bilo kakve sigurnosti da ćete uspeti.
Probajte. Nema izgovora. Bilo mi loše, ovako, onako, ne stižem. Ne brate, nije reč “vredan sam” ono što većina misli. Ovo bolesno i opsesivno značenje reči “vredan” je upravo to što nas je zbližilo i dovelo ovako brzo do izgrađenog brenda.
PRVO POSAO, ONDA MI.
Tad sam od nekih para uzeo sebi mali autić, bio je oko 2000e. Čisto da mogu da krenem ko čovek da se snimam.
Nekako smo uvek bili oprezni sa parama. Nikad se nismo bahatili. Čak i sad živimo 10 levela ispod mogućnosti, jer je finansijska stabilnost firme broj 1. I Lazare je broj 1. Iznad nas. Lazare je svetinja. Mi smo nebitni u celoj priči. Tako se vodimo i taj mindset nas je doveo do ovde.
Dokaz da se pošten rad i podočnjaci isplate.
Sad hvala Bogu, znate i sami da šijemo kako poslujemo. Ne manjka ničega. Od jedne sobice u okviru prvog kanca, sam došao do brzih kolica i lepog stančića kroz nepunih godinu dana razlike. I za to je zaslužena ona “vrednost” o kojoj vam pričam. Poso, poso, poso, poso. Nije čak ni poso kuća, nego poso poso. Znam da zvuči nemoguće da se na poštenjaka to napravi, ali vi probajte pa se uverite. Ništa preko noći ne može.
Ali zato budite spremni da radite dok drugi spavaju. I pomirite se sa tim da ćete imati ove podočnjake dugo dugo. Ili jeste za to ili niste.
Kad te svi ispale, staneš ispred objektiva sam.
Eh, kakve sam krizne situacije imao… Jedan lik koga sam dogovorio tada još na početku za slikanje za nove modele, ispali u poslednji momenat. Skroz neispoštuje dogovor, sat dva pre. Neću da kažem ko je, to je opet nazovi moja profesionalnost.
I šta ću, uzmem ja i slikam se i povedem svog druga. Nekako se snašao tad da ne bi propali. Zeznuto je u početku. Moraš što pre da prodaš proizvod da bi opstao. Svako odugovlačenje te ubija i gasi. Na iglama sam bio svaki dan.
Tad sam se pojavio prvi put na sajtu u vidu slike. Nije se znalo da sam ustvari napaćeni vlasnik :D